“Svud smo. I nigde. Kročiš,

i zimski te vetar sreće...“

Trudim se da nađem odgovarajući broj decibela za sve te glasove, podižem ih i spuštam po razinama u nadi da ću od buke napraviti melodiju. I ne ide mi baš najbolje. Razmišljam o tome kako je tom nekom tvorcu samo malo falilo da napravi savršeno biće. Bilo je samo potrebno dati mehanizam da se i uši zatvore kao oči. Samo ta sitnica...

Igram se hipnotisanja sa dva utrnula plamena sveća. Želim da samo malo porastu a onda zavijore u levu stranu. Da ih uhvatim u laži... U uglu tražim Velikog Pauka, ali ni on večeras nije tu. Njegova mreža miruje, dugo već planduje bez ulova. Pitam se gde li je...

I onda jurim senke po zidovima. Tražim im da igraju samo za mene. Hoću da vidim nešto posebno, da me obore s nogu. Da me oduševe, da im aplaudiram i pozovem ih da se poklone na bis. Teram ih da požure, dok sveće ne dogore. Lažem ih, kažem:

„Ako večeras odigrate kako znate, pokažete ono najbolje, možda će se već sutra tražiti karta više.“

Onda zabacim glavu i oči se same sklope. Zaspim i sanjam. Sanjam zemljotres, zgrade i ljude koji nestaju bez glasa. Nemi od bola i straha. I znam zašto. Trgnem se, otpijem još jedan gutljaj iz čaše, ponovo zabacim glavu i oči se same sklope. Zaspim i sanjam. Proleće na ulicama New York – a. I ne znam zašto. Taj grad me nikada nije privlačio.

Probudi me tišina. Ploča je došla do kraja. Voleo bih da mogu da je pustim unazad. Da čujem te užasne reči. Ovako samo stresem pepeo sa sebe i malo se podignem da vratim iglu na početak. Jedna sveća je dogorela i druga sena neće da igra sama. Gleda me i kao da kaže:

„To što si ti lud ne znači da sam i ja luda!“

U mraku tražim paklo, zavlačim prst unutra i ponavljam mantru „uvek ima još jedna“. Izvlačim je, prinosim sveću i šaljem dušu još jednog mornara na večni počinak. Onda zapalim jednu sveću za pokoj njegove duše, pogledam u onu senu koja se nasmeje uzme pridošlicu za ruke i predstava ponovo počinje... ko zna, možda će se sutra stvarno tražiti karta više.

„... I niko sad reći neće,

da još neko ovde poje,

i Neko tu gasi sveće.“